Електронско учење у настави – да или не?

Када поменемо електронско учење у настави, хватам себе како одмах размишљам како је било некада. А тада, тј. некада, ја сам била млада и ужасавала се прича старијих које су почињале реченицом: „У моје време је то било боље, ми смо…“ Тада сам  обећала себи да ја никада нећу бити „такав маторац“, већ ћу поштовати промене које млади желе да унесу. Па, да ли је сада тако? Да видите, и јесте.

Окружени смо електронским средствима. Служе нам за рад, за забаву, за одмор, па зашто онда не и за учење. Много је лакше, направи се презентација у одговарајућем програму,  врло брзо.

http://sr.wikipedia.org/sr/

Деци се допада тај начин презентовања наставе, шарено је, динамично, музика у позадини, немају осећај да су у школи…  Мени се то допада, присталица сам тога да се настава прилагоди деци, да што лакше савладају предвиђено градиво. Неко може и да предложи да деца онда уче и од куће – конектују су и уче. Е, то ми се не допада!

flipped-classroom-2

Не можемо да идемо у крајност и да све дигатализујемо. Жива реч је- жива реч. Смета ми што су се деца ушла у шаблон. Оно што су научили врло брзо забораве, јер не размишљају о томе како да примене научено знање, не повезују научено градиво. Томе треба да их учимо. Ту сам велики трационалиста. Сваки мој професор у средњој школи нас је прекидао усред одговарања питањем : „А зашто?“ Не можеш да имаш пет ако не знаш шта ћеш да урадиш са том наученом лекцијом.

Тако да  бих ја рекла, да је најбоље изводити класичан начин предавања, уз максималну уптребу електронских средстава. Тако ће часови увек бити занимљиви и различити. Једино никако не бих мењала почетак и крај часа.

Сваки мој час почиње исто. На мој, уз осмех, изговорен „Добар дан“добијам повратних двадесетак осмеха уз отпоздрав. Тај „бљесак“ осмеха не може да надомести ниједно електронско учило, па и нека су смајлићи обојени у најјачу жуту боју.smiley_face-64585-1-2_670x0

Објављено под Uncategorized | 7 коментара